Otpad u prirodi
Šta se dešava sa otpadom koji se baci van kontejnera?
Da li ste znali da se staklene flaše ne mogu razgraditi u prirodi? Ostavljajući prazne flaše pored klupe u parku, osim što ugrožavamo život male dece, ugrožavamo i život naše planete.
Plastična flaša je čest gost beogradskih ulica. Njoj je potrebno oko 500 godina da se razgradi, a plastičnoj kesi oko 500 milona godina, dok će polistiren (vrsta plastike) verovatno zauvek ostati u prirodi.
Sitni otpadi kao što su žvake i opušak od cigarete ostaju takođe u prirodi, što u velikoj meri utiče na eko sistem. Žvakaće gume mogu ostati zalepljene za pločnik i do 25 godina, a opušak 5 godina.
Automobilske gume se takođe ne razlažu. Dečije pelene za jednokratnu upotrebu imaju period razlaganja između 200 i 500 godina.
Konzervama je potrebno 100 do 500 godina da se razlože.
Za pamučnu odeću je neophodno od 2 do 5 meseci kako bi se razložili, dok je za vunene predmete potrebna 1 godina.
Ukoliko se nađete u situaciji da u blizini nema adekvatnog kontejnera, ne morate da osećate grižu savesti što se tiče otpada kao što je hrana, cveće, kao i svi organski proizvodi, jer im je potrebna jedna do dve nedelje da se stope sa zemljom. Šta više, ukoliko ga površinski ukopate u zemljište, odradili ste vrstu reciklaže pod nazivom kompostiranje.
Za neplastificirani papir, koji je takođe jedan od prirodnih materijala, potrebno je 10 do 30 dana da se razlože.
Za drvo, iako je prirodna sirovina, potrebno je 10 do 15 godina, a za nameštaj i kožu oko 50 godina.
Ne postoji način da otpad koji dugo stoji u prirodi nema štetan uticaj. Neke od posledica su zagađenost vazduha, zemlje, vode, kao i emisija štetnih gasova.
Zagađenost vazduha i emisija štetnih gasova ( CO2, freoni) povećava efekat staklene bašte, koji možemo da osetimo na sopstvenoj koži.