Otpad na deponijama
Da li znate šta se dešava sa otpadom koji bacate u za smeće?
Mesto za odlaganje komunalnog i bezopasnog otpada iz svih gradova zovemo deponija.
U Srbiji još nije uspostavljen sistem odvojenog sakupljanja otpada. Građani Srbije još uvek nemaju mogućnost da otpad odlažu u posebne kante za smeće u svakom domaćinstvu. Zbog ovog problema, otpad se odvaja tek kada se prenese do deponije. Tu se odvaja sve što može da se reciklira, ali dalje veliki procenat reciklažnog materijala propadne pre nego što uopšte stigne do deponije, jer nije odmah odvojen. Sve što nije u stanju da se ponovo koristi ostaje na deponiji. Princip je takav da se odlaže otpad, preko njega ide sloj zemlje, i zatim ponovo otpad.
Ipak, na deponijama se javljaju razni problemi. Na njima se nalazi organski otpad koji bi trebalo da se odlaže i da služi za kompost koji bi doprineo poboljšanju kvaliteta zemljišta, odnosno same poljoprivrede. Kod organskog zatrpanog otpada oslobađa se gas Metan (CH4) koji je eksplozivan i često izaziva požare. Zdravlje ljudi je jako važno, pa zbog toga mora da se vodi računa gde se deponije grade. Čest slučaj je da medicinski opasni otpad, kao što je igla, vata natopljena krvlju ili nekom hemikalijom, dospe na deponije i da se neka životinja zarazi koja se nađe u blizini. To može da izazove zaraznu bolest, koja lako može da se proširi.
Obično su deponije na velikim i vetrovitim prostorima,pa se otpad često prenosi i u blizini naselja.
Zahtevi Evropske Unije, koje Srbija teži da ispuni i uklađuje svoje zakonodavstvo sa njima, jeste da se reciklira 65% otpada na deponijama do 2026. godine. Sada se reciklira samo 2-5 % otpada godišnje u Srbiji, sve ostalo ostaje na deponijama.